Аутори:
1. Ива Деспотовић, Висока грађевинско - геодетска школа Београд, Serbia

Апстракт:
Грађевинска индустрија исцрпљује природне ресурсе истовремено производећи значајне количине грађевинског отпада те на тај начин утиче на природну средину. Годишња производња бетона у свету је достигла 10 милијарди тона годишње, сврставајући бетон у најчешће коришћен грађевински материјал. Имајући у виду чињеницу да 70% бетона чини агрегат, јасно је колике су потребе за речним и дробљеним агрегатом. Самоуграђујући бетон, и сам иновација на пољу технологије бетона, садржи одређену количину прашкастог материјала – филера. Постоје различите могућности за избор ове компоненте, при чему примена индустријских нус – продуката попут летећег пепела или силикатне прашине решава проблем њиховог одлагања на депонију, а бетон чини еколошким материјалом. Предмет рада су карактеристике и технологија самоуграђујућег бетона са различитим минералним додацима: млевеним кречњаком, летећим пепелом и силикатном прашином, при чему су коришћени речни и рециклирани агрегат, добијен рушењем потпорног зида, чија количина је варирана у бетону.

Кључне речи:
самоуграђујући бетон, рециклирани агрегат, летећи пепео, силикатна прашина, кречњак

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања

Датум пријаве сажетка:
07.07.2016.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2016 - Савремени Материјали

Пријављени рад од аутора