Аутори:
1. Zorica Davidovic, Баргос Лоа д.о.о., Serbia
2. Новак Дамјановић, Паневропски Универзитет Аперион Бања Лука, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Човек се од давнина бавио прерадом животињске коже тако да је практично развој кожарства уско везан са развојем људских потреба и развојем генерално. Основна операција добијања коже од сирове коже је штављење. Будући да сирова кожа временом, услед сушења постаје крута и ломљива, временом су се развијале нове технике и методе обраде сирове коже те се кожарство из занатства развило у нову привредно индустријску грану, а као тачком прелаза сматра се употреба Хрома.. Оно што карактерише индустрију коже је и велики саджај и велика потрошња воде те консеквентно и продукција великих количина отпадних вода. Наиме, полазна сировина, односно сирова кожа обично има следећи хемијски састав: 65% воде, 1% масти, 0,5% минералних материја и 23 % беланчевина. Оно што представња највећи проблем отпадних вода из индустрије коже јесте њихова каракеризација, односно неуједначени састав услед осцилација у хемијском саставу и основних процеса и начина обраде. Овакве отпадне воде су углавном повишене температуре, замућене, различите пХ вредности, имају висок садржај органских материја, а у зависности од врсте прераде и висок садржај јона тешких метала, површински активних материја, растварача, неорганских соли, боја и др.. Будући да наведени загађивачи имају доказано негативан утицај на животну средину, не само адекватно збрињавање ових отпадних вода, већ и превенција излива у животну средину је неопходна. Која ће се техника ремедијације употребити, зависи искључиво од полазне сировине, технологије прераде и окружења у коме се делатност обавља.

Кључне речи:
koжарска индустрија,отпадне воде,ремедијација

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Ц - Вода

Датум пријаве сажетка:
15.06.2015.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2015 - Савремени Материјали

Сажетак рада